Pre nego što pređemo detaljnije na same LED SIJALICE, da krenemo prvo od osnova, tj. od vrsta sijalica. Danas se koriste tri vrste sijalica, i to klasične sijalice sa užarenim vlaknom (žarulje), štedljive sijalice (CFL, fluorescentne) i nove LED sijalice. Svaka od ovih vrsta ima specifičan način rada (sa kojim vas nećemo zamarati) i, ono što je najbitnije u celoj priči, proizvodi određenu količinu svetlosti iz utrošene električne energije.
Prednost LED sijalica u odnosu na starije vrste sijalica ogleda se u znatno manjoj potrošnji struje za istu količinu proizvedene svetlosti. Osim uštede u potrošnji električne energije, LED sijalice takođe imaju i znatno duži životni vek u odnosu na klasične, pa iako u startu deluje kao da su cenovno znatno skuplje, dugoročno predstavljaju isplatljiviju investiciju u odnosu na starije vrste sijalica.
Kada pomenemo snagu sijalice u vatima (W), prva asocijacija jeste jačina svetlosti sijalice, međutim snaga u W zapravo označava potrošnju električne energije i ne mora uvek direktno da reflektuje i jačinu svetlosti koju sijalica proizvodi. Srazmerno svojoj snazi, svaka sijalica proizvodi određenu količinu svetlosti i ona se izražava u lumenima (skraćeno “lm”).
Dok je kod klasičnih sijalica količina svetlosti veoma linearno povezana sa snagom, štedljive i LED sijalice imaju znatno efikasniji rad u odnosu na klasične pa mogu da proizvedu istu količinu svetlosti sa mnogo manjom potrošnjom električne energije u odnosu na klasične sijalice. Ovde i nastaje najviše zabune kod izbora LED sijalica jer mnogima zvuči nelogično da LED sijalica od svega 9W može da zameni klasičnu od 75W pa vrlo čestu uzimaju jače LED sijalice nego što je to zaista potrebno. Dakle, treba porediti lumene, ne vate.
Kako bi bolje objasnili odnos snage LED sijalica u odnosu na klasične i štedljive, napravićemo uporednu tabelu za najčešće vrednosti snage klasičnih sijalica. Podaci u tabeli su informativnog tipa i predstavljaju približne vrednosti koje mogu malo da variraju u zavisnosti od tipa LED dioda i dizajna sijalice, ali su dobar vodič za izbor LED sijalaca odgovarajuće snage koje će zameniti starije vrste sijalica.
| Jačina svetlosti (lumeni) | Klasična | Štedljiva | LED sijalica |
|---|---|---|---|
| ~200 lm | 25W | 5W | 2W |
| ~350 lm | 40W | 9W | 5W |
| ~550 lm | 60W | 11W | 7W |
| ~750 lm | 75W | 15W | 9W |
| ~1100 lm | 100W | 20W | 12W |
Za razliku od klasične rasvete koja dalje toplu (inkadescentnu/žutu) svetlost, LED sijalice mogu da imaju i tople i hladne boje. Boja svetlosti se obeležava u Kelvinima (K) i kod LED sijalica se najčešće kreće u rasponu od 2700K do 6500K. Za tople boje se smatraju sve boje do 3500K, boje od 3500 do 5500K se smatraju neutralnim (bele), dok se boje preko 5500K smatraju hladnim (ekvivalent dnevnoj svetlosti).
Koju boju ćete korisistiti zavisi najviše od ličnih afiniteta, a ovo su neke od preporuka u zavisnosti od namene prostora koji se osvetljava:
Osim toplih i hladnih nijansi bele boje, LED sijalice takođe mogu da imaju i druge boje slično klasičnim LED diodama – na primer crvena, zelena, plava i druge. Ovakve sijalice se ređe koriste u kućnim uslovima ali imaju sve češču primenu kod svetlećih reklama.
Sledeća bitna stvar koju treba pomenuti kod LED sijalica jeste vrsta grla za povezivanje na električne instalacije. Dok se kod klasičnih i štedljivih uglavnom koriste standardna E27 i E14 grla sa navojem, LED sijalice pored ovih uobičajenih grla dolaze sa mnogo većim izborom grla u zavisnosti od namene konkretnog modela. U listi ispod su navedene najčešće vrste grla koje se mogu pronaći na našem tržištu:
Bitno je napomenuti da se pojedina grla mogu lako konvertovati na druga upotrebom odgovarajućih adaptera grla za sijalice.
Većina LED sijalica radi na standardnom naponu od 220V (AC), ali su takođe dostupne i varijante koje rade na 12V (DC). Ove LED sijalice su prevashodno namenjene za razne gotove rasvetne elemente koji u sebi imaju napojnu jedinicu sa konverzijom od 220 na 12V.
Kod klasičnih sijalica jačina svetlosti direktno zavisi od napona koji prolazi kroz sijalicu, što omogućava kontrolu jačine svetlosti putem potenciometara koji su takođe poznati i kao dimeri (“dimmer”). Zbog načina na koji LED sijalice funkcionišu, napon koji ide ka njima nije u direktnoj vezi sa količinom svetlosti, pa povezivanje LED sijalica na dimere namenjene klasičnim sijalicama najčešće stvara probleme poput treperenja svetlosti LED sijalice ili neprijatnog zvuka iz elektronike koja se nalazi unutar sijalice.
Obzirom da većina LED sijalica nije dimabilna, ukoliko koristite dimere u vašem domu postoje dva načina da izbegnete potencijalne probleme – kupovina dimabilnih LED sijalica ili zamena dimera novijim modelima koji su prilagođeni i radu sa LED sijalicama.
Još jedna stvar koju treba pomenuti kod LED sijalica jeste zagrevanje. Iako se znatno manje zagrevaju od ostalih vrsta sijalica, LED sijalice takođe generišu određenu količinu toplote koja se oslobađa preko hladnjaka pri dnu sijalice. Ukoliko se sijalica nalazi u potpuno zatvorenom lusteru, nagomilavanje toplote može značajno da skrati život vek LED sijalice, pa se stoga prepuručuje montaža u otvorenim ili poluotvorenim lusterima.
Nadamo se da smo ovim tekstom objasnili najbitnije stvari oko izbora LED sijalica, ukoliko imate dodatnih pitanja ili neki drugi komentar slobodno nas kontaktirajte.